8. 1. - Voulet–Chanoineova misija: trupe na čelu sa francuskim oficirima, čija je misija istraživanje prostora između reke Niger i jezera Čad, ubila 101 osobu u jednom selu u dan. Nigeru - za pohodom ostaje trag spaljenih sela.
14. 1. (2. 1. po j.k.) - Poslanički mandat u Srbiji produžen sa tri na pet godina (važi i za tekuću skupštinu).
23. 1. - Nakon donošenja ustava, proglašena Prva filipinska republika sa Emiliom Aguinaldom kao predsednikom, mada je Pariskim ugovorom predviđeno da zemlja pripadne SAD - ubrzo dolazi do oružanog sukoba.
23. 1. - Kuvajtski šeik, i osmanski kajmakam, Mubarak Al-Sabah potpisao ugovor sa Britancima, što se smatra početkom modernog Kuvajta.
29. 1. - Osnovana albanska organizacija Pećka liga.
januar, krajem - Pretnje Srbima u Kosovskoj Mitrovici; kasnije tokom godine izgorelo srpsko selo Verić u pećkoj nahiji[1].
1898/99 - Riro Kāinga, poslednji kralj Uskršnjeg Otoka umro u poseti Valparaísu, od trovanja alkoholom ili je ubijen.
početkom godine - Glad u centralnoj Keniji dostiže vrhunac.
Februar/Veljača
4. 2. - Filipinsko-američki rat počinje bitkom za Manilu u kojoj pobeđuju Amerikanci.
6. 2. - Senat Sjedinjenih Država ratifikovao mirovni ugovor kojim je okončan rat sa Španijom.
12. 2. - Nemačko-španski ugovor: Nemačka za 17 miliona maraka kupila preostala španska ostrva u Tihom okeanu - Karolinska, severna Marijanska i Palau (do 1914). Povezana su sa Nemačkom Novom Gvinejom.
10. 3. - Vozačke dozvole su obavezne u celoj Francuskoj, najveća dozvoljena brzina je povišena na 30 km/h na putu odn. 20 km/h u gradu.
17. 3. - William Henry Pickering uočio na fotografskoj ploči Saturnov satelit Feba.
20. 3. - U američkom zatvoru Sing Sing, Martha M. Place pogubljena na električnoj stolici te tako postala prva žena koja je pogubljena na ovaj način.
21. 3. - Epilog Incidenta u Fashodi: britansko-francuska konvencija postavlja granicu zona uticaja na vododelnici Nila i pritoka jezera Čad, korekcija granica u zapadnoj Africi u korist Francuske.
29. 3. - Nesporazum oko prodate puške inicira sukob između Britanaca i Mohammeda Abdullaha Hassana u Somaliji (Derviška država); rat Britanaca i "Ludog mule" će trajati dve decenije.
29. 3. - Nestanak i ubistvo mlade češke krojačice u jednom selu dovodi do Hilsnerove afere i niza antisemitskih suđenja i krvne klevete.
30. 3. - Britanski brod SS Stella se po magli nasukao u La Manšu, 105 mrtvih.
April/Travanj
26. 4. - Uspostavljeni diplomatski odnosi između Srbije i Holandije (u početku zadužen srpski poslanik u Londonu).
26. 4. - Praizvedba Prve simfonije Jeana Sibeliusa, kao i patriotske "Pesme Atinjana" - autor postaje nacionalni junak u vreme sužavanja finske autonomije.
28. 4. - Scott-Muravjovljev sporazum: Britanci priznaju prvenstvo Rusije u Mandžuriji.
29. 4. - Belgijanac Camille Jenatzy vozio blizu Pariza preko 100 km/h električnim vozilom La Jamais Contente.
Maj/Svibanj
maj - Slučaj Fate Omanović, čije je preobraćenje u katoličanstvo dalo povoda prvom opozicionom pokretu kod bosanskih muslimana (odbor dvanaestorice Ali Fehmi Džabića).
8. 5. - Voulet–Chanoineova misija: masakr u selu Birni-N'Konni, za odmazdu zbog otpora kraljice Sarraounije, ubijene možda hiljade ljudi.
12. 5. - Osnivačka skupština "Prvog srpskog društva za igru loptom" (fudbala).
18. 5. - 29. 7. - Prva mirovna konferencija u Hagu (otvorena na rođendan ruskog cara Nikolaja II koji je bio inicijator). Učestvuju i Srbija i Crna Gora; srpske izbeglice iz Stare Srbije i Makedonije su slale memorandum konferenciji, žaleći se na nasilje muslimanskih Albanaca, ali o tome nije zvanično razgovarano[2].
23. 5. - Egipatski veliki muftija Hassûnah An-Nawâwî smenjen usled sukoba sa kedivom Abasom II, sledi liberal Muhammad Abduh.
23. 5. - Revolución Liberal Restauradora: Cipriano Castro se vratio u Venecuelu sa privatnom vojskom, u oktobru odnosi pobedu nad Ignaciom Andradeom.
24. 5. - Praizvedba Masneove opere Cendrillon ("Pepeljuga") u Parizu.
25. 5. - Papina enciklika Annum sacrum: čitavo čovečanstvo posvećeno Srcu Isusovom, pod uticajem časne sestre Marije Droste zu Vischering.
29. 5. - Josif Džugašvili isključen sa Tifliske bogoslovije zbog nedolaska na ispite (ili zbog propagiranja marksizma).
maj-jun - Burska i britanska vlada ne uspevaju rešiti problem uitlandera, ljudi britanskog porekla u burskim republikama - obe strane se spremaju za rat.
19. 6. - Ustanovljen Anglo-egipatski Sudan (do 1956).
22. 6. - Francuski premijer Charles Dupuy dao ostavku nakon što je kasacioni sud rekao da se Alfredu Dreyfusu mora održati novo suđenje, sledi Pierre Waldeck-Rousseau (do 1902) u čijem kabinetu su socijalista Alexandre Millerand ali i gen. Gaston de Galliffet, "Dželat Komune".
leto - Srbija naručila iz Nemačke 90.000 pušaka repetirki sa po 500 patrona (vrednost 15 miliona dinara).
Jul/Juli/Srpanj
6. 7. (24. 6. po j.k.) - Ivanjdanski atentat na kralja Milana (samo okrznut) - optuženi radikali, čiji su lideri zatvoreni. Represija šteti ugledu Srbije u inostranstvu[3].
10. 7. (28. 6. po j.k.) - Zavedeno vanredno stanje u gradu Beogradu i podunavskom okrugu, ustanovljen Preki sud za suđenje osumnjičenima za Ivanjdanski atentat.
14. 7. - Proglašena nezavisna Republika Acre u istočnom delu Bolivije, naseljenom mnogim Brazilcima - prvi od tri pokušaja do priključenja Brazilu 1903. (→ Acre).
14. 7. - Voulet–Chanoineova misija: kapetan Paul Voulet je ubio potpukovnika Klobba koji ga je sustigao sa obaveštenjem o smeni (i dan nakon što je naredio ubistvo 150 žena i dece iz osvete). Nekoliko dana kasnije on i Chanoine su ubijeni od strane trupa.
17. 7. - Bitka kod Togbaoa, Rabih az-Zubayr razbio Francuze i saveznike u Čadu.
17. 7. - Stupio na snagu Anglo-japanski ugovor o trgovini i plovidbi, kojim je ukinuta ekstrateritorijalnost u Japanu.
21. 7. - 2. 8. - Štrajk dečaka prodavaca novina u New Yorku - dobijaju neke ustupke.
27. 7. - Crnogorski princ Danilo se oženio Juttom/Milicom od Mecklenburg-Strelitza.
27. 7. - Otkriveno još zlata u Nome, Alaska, zahuktava se zlatna groznica.
29. 7. - Potpisana prva Haška konvencija - mirno rešenje međunarodnih sporova (Stalni sud arbitracije), zakoni i običaji rata itd.
30. 7. - Francuski poručnik Pallier, koji je preuzeo Voulet–Chanoineovu misiju, zauzeo je grad Zinder na jugu Nigera.
leto - Omanuo monsun u zapadnoj i centralnoj Indiji, sledi Indijska glad 1899–1900.
Avgust/August/Kolovoz
4. 8. - Francuski ministar inostr. poslova Théophile Delcassé stigao u posetu Rusiji, tajna modifikacija rusko-francuskog sporazuma - automatska mobilizacija u slučaju nemačke mobilizacije.
10. 8. - Privremeno pravilo u Rusiji omogućava da nemirni studenti budu kažnjeni regrutacijom u vojsku.
11. 8. - U Nemačkoj otvoren kanal Dortmund–Ems čime je Ruhr povezan sa Severnim morem.
17. 8. - Uragan San Ciriaco opustošio Diamond City, North Carolina, stanovnici odlučili da ga napuste.
28. 8. - U klizištu jalovine japanskog rudnika bakra Besshi stradalo preko 500 ljudi.
Septembar/Rujan
4. 9. (23. 8. po j.k.) - Umro Jovan Ristić, bivši kraljevski namesnik i predsednik vlade Srbije.
6. 9. - Politika otvorenih vrata: nota državnog sekretara SAD Johna Haya velikim silama traži poštovanje integriteta Kine i slobodan i jednak pristup svima.
6. 9. - Prvo putovanje RMS Oceanica, najvećeg broda na svetu do 1901.
15. 9. (3. 9. po j.k.) - Austrougarski vojni ataše major Hrdlička u Nišu upozorava srpske kraljeve na posledice eventualnog pogubljenja Pašića i Taušanovića.
18. 9. - Otvorena neoromanička Stara većnica u Torontu, sahat kula visoka 103 m.
19. 9. (7. 9. po j.k.) - Ponizna izjava Nikole Pašića pred Prekim sudom, u kojoj je priznao političke krivice i antidinastičnost svoje stranke.
19. 9. - Nakon strastvene kampanje pristalica, predsednik Francuske pomilovao Alfreda Dreyfusa, blizu pet godina nakon hapšenja (oslobođen krivice i vraćen u vojsku 1906).
21. 9. - Osnovana Srpska muzička škola, od 1946. Muzička škola "Mokranjac".
25. 9. (13. 9. po j.k.) - Presuda Prekog suda za Ivanjdanski atentat: atentator Đura (Stevan) Knežević i radikalski političar Ranko Tajsić (u egzilu u Crnoj Gori) osuđeni na smrt, ostali na 20 godina robije, osim Pašića (5 godina, odmah oslobođen) i Koste Taušanovića (10 godina).
3. 10. - Guayana Esequiba, granični spor između Venecuele i Britanske Gvajane: Britanci dobijaju 90% teritorije na arbitraciji u Parizu a Venecuela neospornu kontrolu nad Orinokom.
13. 10. - Počinje sedmomesečna burska opsada Mafekinga u Južnoj Africi.
14. 10. - Počinje četvoromesečna burska opsada Kimberleya.
14. 10. - Tajni Windsorski ugovor: Britanija poštuje integritet portugalskih prekomorskih poseda a ovi dopuštaju prelaz trupa - potvrda starog saveza dve zemlje.
17. 10. - Srpska skupština donela zakon o formiranju prve tajne službe u Srbiji (danas Dan Bezbednosno-informativne agencije - BIA).
17. 10. - Albanska pobuna u Debru, u organizaciji Pećke lige.
17. 10. - U Kolumbiji počinje građanski rat nazvan Rat hiljadu dana - liberali su se pobunili protiv konzervativaca koji su zadržali vlast prevarom na izborima (rat je jedna od inspiracija za Markesovih "Sto godina samoće").
18. 10. - Bokserski ustanak, Bitka kod hrama Senluo u severozapadnom Šantungu: vladini vojnici pobedili "Miliciju ujedinjenu u pravednosti" (Boksere) - smatra se da ovo predstavlja "sazrevanje" pokreta koji će dogodine dostići vrhunac.
20. 10. - Bitka za Talana Hill je prvi veći okršaj u Burskom ratu, Britanci uspevaju potisnuti Bure uz velike žrtve, uključujući komandujućeg generala.
23. 10. - Cipriano Castro je ušao u Karakas, predsednik je do 1908. - diktatorski i ekstravagantno; prvi je od petorice vojnika iz andske države Táchira koji će, s prekidima, vladati Venecuelom do 1945.
25. 10. - Liberalni general José Manuel Pando postaje predsednik Bolivije (do 1904), nakon što su konzervativci zbačeni u građanskom ratu.
28. 10. - Bitka kod Kounoa u dan. Čadu: Francuzi pod Émilom Gentilom odnose taktičku pobedu nad Rabih az-Zubayrom.
oktobar - Carigradska patrijaršija izabrala Srbina Firmilijana za skopskog vladiku (Porta ga, zbog bugarskog protivljenja, potvrđuje tek 1902.).
8. 11. - Otvoren Bronx Zoo u New Yorku, jedan od najvećih na svetu.
14. 11. - Tripartitnom konvencijom između V. Britanije, Nemačke i SAD okončan Drugi samoanski građanski rat i arhipelag Samoa podeljen na Njemačku Samou (do 1914, nezavisna Zapadna Samoa od 1962) i Američku Samou. Također, Nijemci daju Britancima Sjeverne Solomonove otoke, osim Bougainvilla.
novembar - Francuska Foureau-Lamyjeva ekspedicija je stigla iz Alžira u Zinder. Oni će u januaru krenuti prema jezeru Čad, a Joalland i Meynier su krenuli još prošlog meseca.
15. 11. - Na povratku iz SAD sa Marconijem, brod SS St. Paul je prvi u istoriji koji je bežičnim putem najavio dolazak, na udaljenosti od 122 km od Engleske.
15. 11. - Buri zarobili Winstona Churchilla, dopisnika The Morning Post-a, pobeći će 12/13. decembra.
24. 11. - Mahdistički rat u Sudanu konačno završen britansko-egipatskom pobedom kod Umm Diwaykarata u Kordofanu, mahdistička država je slomljena posle 18 godina, poginuo je i kalif Abdullah Ibn-Mohammed. Osman Digna je ranjen i umakao, ali je uhvaćen u januaru.
1 - 4. 12. - Konjunkcija prvih šest planeta Sunčevog sistema, Sunca i Meseca.
2. 12. - Bitka na Tiradu, "Filipinski Termopili": zaštita odstupnice predsednika Aginalda, na čelu sa mladim generalom Gregoriom del Pilarom, izginula od mnogobrojnijih američkih snaga.
10. 12. - Četvoromesečni Sobhuza II postaje kralj Svazilenda, do smrti 1982, što je najduža poznata vladavina (82 godine i 254 dana).
10 - 17. 12. - Crna sedmica za Britance u Burskom ratu, doživeli su teške poraze kod Stormberga, Magersfonteina i Colensa - shvataju da rat neće biti lak, vrše mobilizaciju, angažuju konjicu i šalju dobrovoljce.
14. 12. - Mihajlo Pupin prijavio patent za induktorski kalem, poznat i kao Pupinov kalem.
30. 12. - Iz pravnih razloga, American Telephone and Telegraph Company (AT&T) preuzima sopstvenu firmu majku American Bell Telephone Company - Bell System traje do kraja 1983.
Prećutni prekid diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore (do 1901).
Tomislav Maretić objavljuje knjige "Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika" i "Gramatika hrvatskoga jezika za niže razrede srednjih škola".